- Пингвини су фамилија водених, нелетећих птица, које живе углавном на јужној хемисфери. Пингвини су прилагођени животу у води са крилима која су еволуирала у пераја. Перје им је црно на леђима, док је на трбуху бело. Хране се рачићима, рибом, лигњама и другим морским животињама које лове док пливају под водом. Под водом проводе скоро половину свог живота.
- Иако су све врсте пингвина пореклом са јужне хемисфере, они не живе само у областима са хладном климом, попут Антарктика. Заправо, само неколико врста пингвина живи толико јужно. Неколико врста живи у умереном појасу, а једна врста, галапагошки пингвин, живи близу екватора.
- Пингвини су врло прилагођени животу у води. Њихова крила су се трансформисала у пераја за роњење, бескорисна за летење. У води су стога изузетно окретни. У њиховом глатком перју се налази слој ваздуха који их штити од хладноће, али и помаже при роњењу. Под водом могу да достигну брзину од 5 до 10 километара на час, а неке врсте чак и више — до 36 километара на час. Под водом могу остати и до 20 минута. На копну се крећу гегајући се или клизајући се на трбусима.
- Неки праисторијски пингвини били су јако велики, тешки или високи као човек. Фосили који су 2007. године нађени у Перуу, говоре о врсти пингвина који је био висок око 1,5m са кљуном од око 30 cm и који представља највишег пингвина на свету.
- Пингвини проведу пола свог живота у води, а пола на копну. У зависности од врсте, јединке живе по 15 до 20 година или више.
- Ако се пингвину, мужјаку или женци, деси да изгуби младунче или јаје, деси се да покуша да украде младунче неке друге јединке. У науци није потпуно јасно зашто се то дешава, тј. зашто би родитељ одгајао и улагао у туђег младунца, јер се не на неки начин не уклапа у теорију еволуције.
- Највећи природни непријатељи пингвина су морски предатори попут морских леопарда, ајкула и орки.