• Веома је добро прилагођена животу у суровим и хладним условима Арктика.
• Храни се леминзима које лови у снегу, али ако их не нађе, задовољава се остацима других животиња које може да нађе.
• Висине је око 30 cm, тешка је око 5 kg, а дугачка нешто више од 1 m. 
• Током зиме крзно поларне лисице је изузетно дебело и густо, а лети браонкасто и доста тање. Мења боју крзна у зависности од годишњег доба.  
• Углавном настањују пределе северне и западне Аљаске, северне делове Канаде, Русије, као и Гренланд и арктичке пределе.
• У пролеће, када се снежне гуске врате из јужне у северну Канаду да би изградиле гнезда и положиле јаја, лисице крећу у потрагу за пленом. Оне пљачкају гушчија гнезда и затрпавају јаја на тајним местима. Леминзи су им најчешћи плен.
• Целокупна популација није угрожена, осим оне на Скандинавији где је деценијама дозвољен легалан лов на лисице.

• Арктичке лисице се паре рано у марту до почетка априла. Трудноћа траје 52 дана. Окот најчешће садржи седам младих, али их може бити и до 15. Оба родитеља се старају о потомству. Мужјаци напуштају породицу када довољно одрасту како би оформили сопствену групу, док женке остају с мајком.

• Поларне лисице су развиле бројне одбрамбене механизме како би преживеле и адаптирале се суровој арктичкој клими. Међу тим адаптацијама су и дебело, густо крзно систем задржавања топлоте преко циркулације у шапама како се не би смрзле. Такође имају резерву телесног сала у себи. Крзнене шапе им омогућавају да се несметано крећу по леденим сантама у потрази за храном. Имају одлично чуло слуха и у стању су да чују кретање плена испод земље. Поларне лисице имају најтоплије крзно од свих сисара.
• За разлику од неких других северних животиња, поларне лисице не хибернирају, а подносе температуре од -50 °C.